УГОСТИТЕЉСКО -ТУРИСТИЧКА ШКОЛА

man_in_cafe.jpg
hug.jpg
man_on_a_street.jpg
Оснивање

 

Развојем угоститељства у Србији после Великог рата указала се потреба и за већим бројем стручних и професионалних радника. Потребна је била школа. Министарство трговине и индустрије 5. новембра 1938. године донело је одобрење за отварање Више угоститељске школе у Београду (у рангу данашње средње школе), а два дана касније – 7. новембра 1938 – школа је отпочела са радом и то у згради у којој се и данас налази. Од оснивања, у свом саставу имала је и интернат и школски ресторан, у коме се изводила практична настава. На фасади зграде писало је: Гостионичарски дом и Школа. Виша угоститељска школа у Београду прва је школа те врсте на територији Србије и била је организована на модерним концепцијама образовања. Школа је постављала високе захтеве и ученицима и запосленом особљу. Главни задатак, и смисао постојања школе, био је да код наставника, ученика и целокупног особља развије „озбиљан, истрајан, самосталан напор и дужности којим ће испунити свој живот и рад“. Нажалост, ратни немири у земљи прекинули су рад у свим школама у Србији, те је и Виша угоститељска школа престала да ради 22. јула 1941. и више није обнављана.

 

man_in_cafe.jpg
hug.jpg
man_on_a_street.jpg

 Нови почетак

 

Након рата донет је Закон о ученицима у привреди (1946), који је битно утицао на систем стручног образовања угоститељских радника. На основу овог закона, 1948. године основана је Нижа угоститељска школа у Београду. Исте године основана је и прва средња угоститељско-туристичка школа у Аранђеловцу, познатија под називом Угоститељско-туристички техникум. Школа је већ 1949. године пресрљена у Београд, у зграду данашње Угоститељске школе.

Потребе привреде у земљи тражиле су висококвалификовани стручни кадар, те је Угоститељска комора 1955. године основала Мајсторску угоститељску школу са радионицом за практичну обуку, и обезбедила све услове за рад школе. Школовањеје трајало две године,а ученик је по завршетку школовања стицао звање висококвалификованог радника угоститељске струке – кувара или конобара.

 

Центар за образовање

 

За дан Школе узима се 14.децембар, дан када је године 1960, на основу Резолуције Савезне народне скупштине о образовању стручних кадрова, формиран Школски центар за образовање стручних кадрова за угоститељство и туризам. У почетку у њему су се ученици школовали за занимања с предзнаком квалификовани: конобар, кувар, посластичар и портир. Школовање је трајало две године, да би новим Законом о средњем стручном образовању (почев од школске 1967/68) настава у угоститељским школама за сва занимања била продужена  на три године. Године 1971. први пут је уведено четворогодишње школовање, и то за ново занимање – туристички техничар.

Наша школа је, на основу промена које је донео Закон о средњој школи, јула 1992. постала оно што је и данас: Угоститељско-туристичка школа, чија је основна делатност образовање кадрова за угоститељско-туристичку струку од првог до петог степена, као и пружање угоститељских услуга преко Школске радионице хотела „Палас“. Школа организује два облика образовања: редовно и ванредно. Установљено је десет образовних профила, и то:

- у трогодишњем трајању три образовна профила: конобар, кувар и посластичар;

- у четворогодишњем  трајању три образовна профила: туристички техничар, угоститељски техничар и кулинарски техничар;

- у једногодишњем трајању – специјализација за четири образовна профила: конобар специјалиста, кувар специјалиста, посластичар специјалиста и туристички организатор.

За преко 75 година свога постојања Угоститељско-туристичка школа може се похвалити оствареним успесима на бројним такмичењима у оквиру струке. Радо учествује и на бројним другим такмичењима, смотрама и фестивалима. Чини то зато да би промовисала саму школу  и њен начин рада који Школи доноси популарност која из године у годину расте.

 

                                                                                          Владимир Каламанда
наставник српског језика и књижевности